Fudbalska reprezentacija Srbije se nakon poraza od Albanije (1:0) nalazi se u teškoj poziciji kada su u pitanju šanse za plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine, a posrnućem našeg nacionalnog tima pozabavili su se i mediji u našem komšiluku, konkretno u Hrvatskoj.
Orlovi su subotnjim porazom došli u veoma nezavidnu situaciju, pošto više ne drže sudbinu u svojim rukama. Albanci su sada u pol poziciji kada je u pitanju borba za drugo mesto i plasman u baraž, pošto uz utakmicu više od naše reprezentacije imaju i četiri boda više.
Kako stvari trenutno stoje, Srbija će nakon dva uzastopna plasmana na Mundijal (Rusija i Katar) naredni propustiti, a prema pisanju hrvatskih medija to je tek jedan od problema sa kojim se trenutno suočava srpski fudbal.
U tekstu koji je objavio “Jutarnji list”, ističe se da je Piksijev seletorski mandat samo vrh ledenog brega i da su problemi srpskog fudbala daleko veći. Ovaj članak potpisao je Andro Polić, koji navodi da je uzroci posrnuća naše reprezentacije leže u lošim odnosima unutar Fudbalskog saveza Srbije, toksične atmosfere oko nacionalnog tima, ali i u domaćij ligi.
Sve počinje od domaćeg šampionata
&format=webp)
Dušan Jovanović Detalj pred meč Partizan – Crvena zvezda derbi fudbal Mozzart Bet Superliga 2025 26 godina (Foto: Sportal/Aleksandar Dimitrijević)
Navodi se da je 16 timova jednostavno previše za ovdašnju Superligu, čije je postepeno skraćenje najavljeno iz FSS. Naredne sezone elitni rang srpskog fudbala trebao bi da broji 14 klubova, a sezonu posle nje 12 ekipa.
Prvi rang srpskog fudbala trenutno je satkan od 16 klubova, od iduće sezone biće dva manje, a ne tako davno, pre samo četiri godine, u prvoj je ligi igralo – 20 klubova. Dok je, recimo, Francuska pre tri godine smanjila prvi rang na 18 klubova, a Nemačka odavno funkcioniše prema takvom principu, u susedstvu su se vodili taktikom – što više, to bolje. Međutim, to ne ide tako. Kroz domaću bi ligu, zapravo, trebalo da bude postavljena baza za razvoj, a iako se s istom glavoboljom, doduše, muče i drugi savezi, dovoljno je zbrojati bodovnu prednost s kojom je Crvena zvezda u prethodne tri sezone odjurila do naslova. Suma se penje do ukupno 67 bodova, ili, u prevodu, 22,3 boda viška u proseku na kraju tri zadnje sezone, što prvenstvenu kampanju i pre prvog kola pretvara u jednosmernu ulicu, s opipljivim manjkom kompetitivnosti i atraktivnosti – navodi se u tekstu “Jurarnjeg lista”.
Primera radi, hrvatski šampionat broji svega 10 timova i igra se po četvorokružnom sisremu koji je doneo daleko veću neizvesnost i više derbija. Tako su se prethodne sezone do poslednjeg kola čak tri tima borila za šampionsku titulu (Rijeka, Dinamo i Hajduk).
Po čemu Srbija zaostaje za Hrvatskom?
&format=webp)
Andrej Ilić, Detalj sa meča Srbija – Albanija fudbal kvalifikacije za prvenstvo sveta (Foto: Aleksandar Dimitrijević / Sportal)
Pored toga što hrvatsko prvenstvo donosi više naboja i jačih utakmia od Superlige Srbije, gde Crvena zvezda neretko dobija utakmice sa četiri-pet golova razlike, tamošnja reprezentacije već godinama ima bolju hemiju i kult koji je prepoznat od strane navijača.
Jedan od onih koji su zaslužni za to jeste selektor Zlatko Dalić i njegove sposobnosti da “grupiše pozvane reprezentativce i sklopi ih u skladnu celinu.”
Dalić je popularne Vatrene preuzeo u oktobru 2017. godine i od tad ih je odveo do finala Mundijala u Rusiji 2018. godine, te osvojio treće mesto na Svetskom prvenstu 2022. godine u Kataru. Takođe, pod njegovim vođstvom Hrvatska je stigla do finala Lige nacija 2023. godine, gde su u meču za titulu poraženi od Španije. Sada su “kockasti” na pragu novog plasmana na planetarni šampionat, što je samo nastavak kontinuiteta pod Dalićem.
Reprezentacije su, ujedno, specifične po načinu rada, osetno drugačijem od klupskih navika. U kratkim ciklusima, kada se na okupljanju pronađe 20+ igrača iz različitih fudbalskih filozofija s klupskih adresa, malo je vremena za uigravanje i taktičke finese, zbog čega naglasak neretko treba da bude na psihologiji. Na duhu, atmosferi, sinergiji. Sve ono što, naoko, nedostaje srpskoj reprezentaciji. Ta je teorija i formula porodice, pak, Zlatka Dalića i “vatrene” odvela do istorijskih dostignuća u zadnjih osam godina – zaključuje se u tekstu.
Dalić umeo ono što Piksi nije
&format=webp)
Zlatko Dalić (Foto: GABRIEL BOUYS / AFP / Profimedia)
Hrvatski mediji prethodnih godina često su pisali o porodičnoj atmosferi koja vlada u nacionalnom timu, a koju je izgradio Dalić tokom svog selektorskog mandata – što je i najuspešnijja ekpoha hrvatskog reprezentativnog fudbala.
Takođe, za razliku od Srbije, koja je nakon Evropskog prvenstva ostala bez nekih igrača, poput Dušana Tadića i Sergeja Milinković-Savića, Hrvatska i dalje u timu čuva svoje najiskusnije igrače i najveće zvezde poput osvajača Zlatne lopte – Luke Modrića, a tu su i Ivan Perišić, Mateo Kovačić.. kao što su do nedavno tu bili i Ivan Rakitić, Mario Mandžukić…
Bilo je onih koji se nisu uklapali u takvu filozofiju – zbog čega je Daliću zamerano – ali njihova prezimena i klupske karijere nikada nisu stavljene ispred nacionalnog tima. Tako je recimo napadač poput Marka Livaje skrajnut iz nacionalnog tima zbog sukova sa Dalićem, a zbog kritika na račun selektora slonjen je i Ante Rebić. Svojevremeno je iz nacionalnog tima bio odstranjen i Nikola Kalinić i to baš pred Mundijal u Rusiji, ali je sada ipak ponovo vraćen.
Poslednji primeri su Luka Sučić koji je izabrao sestrinu svadbu umesto okupljanja nacionalnog tima, a navodno je to ogroman minus u Dalićevim očima i Luka Vušković koji je nakon poziva ipak prebačen u mladu reprezentaciju. Ipak, nijedan od tih slučajeva nije pokrario atmosferu i zajedništvo reprezentacije, kako je to često umelo da se dešava u reprezentaciji Srbije i to neretko neposredno pred velika takmičenja. To se na kraju i te kako odražava i rezultate, koji se kod ove dve reprezentacije poprilično razlikuju.
VIDEO: “Moja je krivica!“ Dragan Stojković posle poraza govorio o ostavci: Ovo nije smelo da se desi!