Veza između promene vremena i bola u zglobovima se pomnje ne samo u narodnim, već i u naučnim krugovima, ali su naučni dokazi o njoj ipak kontradiktorni. Dok neke studije pokazuju da postoji uzročna veza – pre svega zbog uticaja sniženog barometarskog pritiska na pojavu oticanja zglobova, mišića i tkiva, jer se smatra da pad pritiska smanjuje spoljašnji pritisak na telo i ostavlja više prostora tkivima da otiču i izazivaju bol – druge kažu da jasnih dokaza za to nema. Da li je reč o mitu ili stvarnosti otkriva za naš portal povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa, koji se obeležava 12. oktorbara, doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda, šef Odeljenja za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za reumatologiju u Beogradu.
– Psihološki faktori, na primer sklonost ljudi da opažaju različite promene u prirodi i prate ih po određenim zakonitostima, što se pre svega odnosi na klimatske promene (pojava vlažnog i hladnog vremena koje donosi kišu ili sneg), i da ih dovode u vezu sa bolovima u zglobovima, tetivama ili mišićima, takođe mogu doprineti verovanju u ovaj fenomen – objašnjava dr Zlatković-Švenda.
Pacijenti često prepušteni sami sebi
Naša sagovornica navodi da najnovija studija australijskih istraživača iz 2024. godine nije potvrdila teorijumoguće pojave ili pogoršanja bolova u mišićima i zglobovima pod uticajem vremenskih uslova, poput predstojeće kiše ili promene temperature. Naime, profesorka Manuela Fereira iz odeljenja za mišićno-skeletno zdravlje Univerziteta u Sidneju i njen istraživački tim objedinio podatke iz dosadašnjih međunarodnih studija o vremenskim uslovima i mišićno-skeletnom bolu, gde je ispitano ukupno 15.000 učesnika, koji su prijavili preko 28.000 novih epizoda bola ili pogoršanja bolova u mišićima ili zglobovima. Osteoartritiskolena ili kuka bili su najčešće prijavljena stanja, a zatim bol u donjem delu leđa i reumatoidni artritis.
– Studija je otkrila da promene temperature vazduha, vlažnosti vazduha, vazdušnog pritiska i padavina ne povećavaju rizik od simptoma bola u kolenu, kuku ili donjem delu leđa i da nisu povezani sa pogoršanjem artritisa. Kako je objasnila profesorka Fereira, koja radi u Koling institutu u Sidneju, i pored opšteg mišljenja da je pogoršanje mišićno-skeletnih simptoma kao što su bol u leđima, bol u kuku ili artrotični simptomi uzrokovano određenim vremenskim uslovima, istraživanje ipak pokazuje da vremenski uslovi nemaju nikakvu direktnu vezu sa većinom naših bolova – naglašava reumatolog.
Rezultati studije su, međutim, istakli širi problem: iako više od četvrtine Australijanaca pati od hroničnih bolesti mišićno-skeletnog sistema, i dalje se u lečenju često koriste modaliteti koji najblaže rečeno spadaju u široko rasprostranjene zablude, jer su pacijenti često prepušteni sami sebi da se snađu, razumeju i rešavaju svoje medicinsko stanje bez odgovarajuće podrške lekara.
Vremenske prilike i giht
Dr Zlatković-Švenda naglašava da se ipak ne može opovrgnuti činjenica da su neke osobe veoma osetljive na vremenske promene, pa čak i manje promene temperature, vlažnosti vazduha ili pritiska, što kod njih može da izazove osećaj pogoršanja bolova.
– U prilog uticaju vremenskih uslova na pojavu akutnog artritisa u pomenutoj australijskoj studiji, pokazano je da visoke temperature i niska vlažnost vazduha mogu da udvostruče rizik od pojave gihta, a nalazi pokazuju da toplo vreme može da dovede do dehidracije i povećanja koncentracije mokraćne kiseline kod ljudi sa gihtom. Takođe, kada ljudi koji imaju probleme sa zglobovima putuju u toplije krajeve, često manje osećaju bolove ne samo zbog toplog vremena, već i zato što su im poremećene dnevne rutine, što uzrokuje manje fizičkog napora – objašnjava doktorka i savetuje šta da preduzmete kada se vremenske prilike menjaju.
Saveti za aktivnosti prilikom promene vremena
- Pri hladnom vremenu koristite toplotnu terapiju: grejanje zglobova može da bude od koristi. U ovu svrhu se naročito preporučuje utopljavanje tokom spavanja, upotrebom grejnih jastučića ili ćebadi.
- Pri toplom vremenu ostanite aktivni: blage vežbe, redovno istezanje i održavanje toplote tela mogu da doprinesu smanjenju ukočenosti i bola. Inače se fizička aktivnost preporučuje celokupnom stanovništvu, i to najmanje tri puta nedeljno, kombinovanjem aerobnih vežbi (dugog trajanja koje koriste kiseonik za proizvodnju energije kao što su trčanje, šetanje, vožnja bicikla i slično) sa anaerobnim vežbama koje imaju za cilj jačanje mišićne snage i mase (npr. dizanje tegova, sklekovi).
- Razmislite i o ishrani: preporučuje se unošenje hrane bogate antioksidansima, kao što su zeleni čaj, bobice i brokoli. Uopšte, ishrana bi trebalo više da se bazira na voću, povrću i mlečnim proizvodima u odnosu na meso, slatkiše i testeninu. Promene u ishrani uvodite postepeno, jer se navike teško menjaju.
Kako da otklonite bol?
U slučaju pojave povremenih bolova u zglobovima, ligamentima ili mišićima, koji mogu ali ne moraju da budu povezani sa promenom vremena i vlažnosti vazduha, naša sagovornica u prvom redu savetuje kratkotrajnu primenu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova tokom tri do pet dana u punoj dozi ukoliko nema kontraindikacija, obavezno uz gastroprotekciju inhibitorima protonske pumpe. Osim što otklanjaju bol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi imaju i antizapaljensko i antipiretičko dejstvo, odnosno snižavaju povišenu telesnu temperaturu.
– Ukoliko se bolovi u zglobovima ili mišićima održavaju ili se pogoršavaju tokom više dana ili nedelja, a naročito ako su praćeni višednevnim oticanjem zglobova koje ne prolazi, razgovarajte sa svojim lekarom i posavetujte se oko pregleda specijaliste – poručuje doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.