Tromboza se često smatra tihim neprijateljem, jer ne boli, ne daje uvek jasne simptome, a može da ima ozbiljne, pa čak i fatalne posledice. Upravo zato Svetski dan tromboze, koji se obeležava 13. oktobra, svake godine podseća da prevencija i prepoznavanje prvih znakova mogu spasiti život.
O tome zašto je tromboza i dalje među vodećim uzrocima smrti u svetu, i šta svako od nas može da uradi da smanji rizik, razgovarali smo sa dr Dariom Jocićem, vaskularnim hirurgom.
Tromboza ne pogađa samo starije
Mnogi i dalje veruju da se tromboza javlja samo kod starijih, nepokretnih ili teško bolesnih pacijenata. Istina je da krvni ugrušak (tromb) može da se stvori i kod mlađih osoba, naročito ako imaju faktore rizika: dugotrajno sedenje, dehidrataciju, upotrebu hormonske kontracepcije, pušenje, gojaznost ili genetsku predispoziciju, navodi doktor.
– Svedoci smo sve češćih slučajeva venske tromboze kod ljudi koji mnogo vremena provode ispred računara ili u automobilu. Savremeni način života nam je olakšao mnogo toga, ali nas je i učinio statičnim, a to nije bezazleno – upozorava dr Jocić.
Ni blagi simptomi nisu bezazleni
Tromboza dubokih vena najčešće se javlja u nogama. Tipični simptomi su otok, osećaj težine, bol u listu, crvenilo i toplina kože.
– Problem je što ljudi te simptome često pripisuju umoru, “lošoj cirkulaciji” ili proširenim venama, pa potraže pomoć tek kad se stanje pogorša. A tada postoji rizik da se tromb odvoji i ode u pluća, što dovodi do plućne embolije, koja je stanje opasno po život – objašnjava dr Jocić.
Zato je važno ne ignorisati ni najmanje promene. Svaki novi, neobjašnjivi otok noge ili bol u listu, posebno nakon dužeg mirovanja (npr. posle operacije, porođaja ili dužeg letenja avionom), trebalo bi da bude razlog za pregled.
Prevencija je jednostavnija nego što mislite
Najbolja vest je da se tromboza u velikom broju slučajeva može sprečiti. Redovno kretanje, unos dovoljno tečnosti, održavanje zdrave telesne težine i prestanak pušenja značajno smanjuju rizik, sugeriše doktor.
Osobe koje su već imale trombozu ili su u posebnom riziku (npr. nakon operacije, tokom trudnoće, kod dugog ležanja u postelji) trebalo bi da se pridržavaju preporuka lekara, nose kompresivne čarape i po potrebi koriste preventivnu antikoagulantnu terapiju.
– Naši krvni sudovi ne vole ni lenjost ni preterivanje. Umesto naglih dijeta i dugih sati sedenja, birajte ritam koji čuva cirkulaciju – krećite se, hidrirajte, slušajte signale svog tela, jer tromboza ne bira ni godine ni zanimanje – poručuje dr Jocić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.